#Увођење војног рока | Explore Tumblr posts and blogs

palankaonline · 7 years ago

Link

Миша Ђурковић Беседа др Мише Ђурковића Беседу на овогодишњој традиционалној манифестацији Срба из Републике Српске Крајине и БиХ имао је др Миша Ђурковић. Преносимо је у целости: Желим да вам се захвалим за част и привилегију да вам се данас обратим на вашем традиционалном скупу. Почећу од овог светог и мученичког места на коме се данас налазимо. Манастир Крушедол је упркос бројним мукама, разарањима, паљењима и похарама преживео својих првих петсто година, те и данас сија својом лепотом, достојанством и историјом. У њему су сахрањени бројни српски владари, црквени великодостојници и други велики људи који су се као и наш народ кроз историју стално налазили у сеобама и борбама. И Крушедол је, као и ви, ду��о био пречанин и крајишник да би тек кад је напунио 400 година постао део своје мајке Србије. Из тога треба научити да су и векови попут трена, и да ако будемо достојни и ако Господ да, дочекаћемо да и други пречански и крајишки крајеви такође буду део једне наше српске државе. Ове године, браћо и сестре, обележавамо разне годишњице. Много ће се причати о Првом децембру и стварању једне многонационалне творевине која нама као народу није много добра донела. Штавише, како један мој пријатељ рече, кад кажу Југославија ја прво помислим на Јасеновац. Но Срби ове године имају велику и важнију годишњицу која ће се прославити 25. новембра. Тада се навршава сто година од када је на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и других Словена донета одлука о присаједињењу Војводине Србији. Тада је и Крушедол постао део Србије и тај датум нема никакве везе са 1. децембром и формирањем Југославије. Нажалост, због интереса европске геополитике Срби су 1918. утерани у заједницу са бројним народима који ту заједницу нису желели. У том предузећу Срби су једини почели да губе свој идентитет и да га мењају неким новим наднационалним, југословенским да не кажем европским. Кад су се геополитичке околности промениле, и кад нова констелација сила више није имала потребе за том државом, она је преко ноћи укинута. Срби су се нашли остављени, збуњени, издани, принуђени да поново тешком муком откривају своје наслеђе, проблеме и завештања. Данас, осим у Србији и Републици Српској, Срби живе раштркани у низу околних државица, често у својеврсном апартхејду без основних права, стално изложени верској и етничкој асимилацији и притиску да нестану. Из тога смо научили да за нас правде има само тамо где нам је оружје јако и где сами можемо да је задобијемо. Тамо где нисмо имали снаге да оружјем одбранимо куће – више нас нема. Зато ћу ја данас, браћо и сестре, говорити о оружју и војсци. Када сам у фебруару боравио у Бања Луци да бих одржао Сретењску беседу, имао сам прилику да обиђем неколико за нас светих места. Најпре сам обишао село Дракулићи у коме су усташе за само један дан 7. фебруара 1942. године искључиво хладним оружјем побиле скоро 2700 људи. Именом је у цркви пописано 2317 њих. Обишао сам и школу у којој је истог дана фра Филиповић, или фра Сотона, са својим сарадницима преклао Радојку и још 51 српско дете изведено са часа. Тако је пролазио мој народ кад није имао своју државу и снагу да се одбрани. Затим сам обишао друго свето место, спомен собу Војске Републике Српске која се налази у касарни „Козара“. На лепо постављеној изложби посетилац може да види цео ратни пут Војске РС, њене униформе, инсигније, све генерале, ратне трофеје и ратне барјаке свих јединица. Но на зиду стоји преко 22000 имена погинулих који су своје кости уградили у темеље Српске. Захваљујући њима и чињеници да је мој народ тамо имао оружја и снаге да се одбрани, њихови потомци живе слободно, зову се Срби и могу слободно да кажу ко су и шта су. Да народ није устао и да није успео да се одбрани – данас Срба на просторима Босне и Херцеговине више не би било. Још важније, у личном поседу код Срба у Српској налази се и даље више него довољно оружја да се за не дај Боже заштити и своја кућа и цела Српска. Војска Републике Србије, иако Србија није – бар номинално – под страним протекторатом, већ дуго је под надзором страних сила које су пре две деценије бомбардовале нашу државу. Под њиховим притиском и наговором пре седам година нажалост укинуто је редовно служење војног рока. То је један од најјачих дугорочних удара на нашу традицију, морал и борбену спремност. Већ је седам генерација првопозиваца испуштено, остали су без основне војничке обуке и потребног знања да штите своју земљу. Србија и даље има озбиљну официрску традицију, добре официрске школе и командни кадар, али бројно стање војске је сведено на недопустиво мали број људства, углавном састављеног од плаћених војника. Србија је напустила своју светлу традицију наоружаног народа који брани своју кућу и земљу. Ово је, драга браћо и сестре, један од првих задатака: да натерамо наше политичаре да схвате како је повратак обавезног служења војног рока један од приоритета. Србија није Нови Зеланд нити Португалија већ је земља која се као што смо видели 2015. и даље налази у центру свих кључних дешавања, на размећи цивилизација и сукоба великих сила, у окружењу које јој традиционално нимало није наклоњено. Странци поново покрећу иницијативе да мобилишу и против нас уједине наше комшије. Ова наша залагања стигла су до меди��а, али и до људи који су у позицији да о томе одлучују. Новост је ��а се почело са израдом прорачуна о томе колико би цео процес коштао, како да се обнове распродати капацитети за смештај и обуку, у којој форми и на колико дуго да се макар крене са делимичном обуком итд. За наук треба да нам буде то што је неколико земаља у Европи попут Аустрије недавно обновило служење редовног војног рока. Други важан сегмент је одржавање културе наоружања. Прошле године су објављени подаци по којима су Срби после Американаца најбоље наоружан народ по глави становника у свету. Процене нису поуздане, али бројке се крећу од милион и по до чак три милиона комада личног, трофејног и другог оружја. Ово је, браћо једна, од ствари која треба да нас радује и коју морамо да бранимо по сваку цену. Наиме, опет под утицајем странаца, и наши органи су почели да подижу порезе, али и да уводе рестриктивнију политику поседовања оружја. На пример: ко не добије дозволу за нови комад мора аутоматски да врати и стари итд. Ово мора да се прекине и заустави. Странци имају јасан задатак да након сакаћења војске крену да нас и приватно разоружавају. То не смемо да дозволимо. Иако се данас не пуца на Балкану, ми као народ морамо да схватимо да се стално налазимо у разним облицима рата. Против српског народа се воде разни облици специјалног рата који иду за тим да нам разоре породицу, да смање број рођених, да подстакну исељавање омладине, да нам промене идентитет, да нас одвикну од ћирилице, да нас убеде како смо ми геноцидни народ итд. У Србији око осамдесет посто тржишта уџбеника држе немачке, словеначке и хрватске фирме, које спремају и праве уџбенике из којих се наша деца васпитавају. Такозвана сарадња са Хашким трибуналом подразумева и увођење његових пресуда у наш образовни систем, што значи да деца треба да уче како је Сребреница геноцид, као што се тражи да свако оспоравање такве квалификације Сребренице буде кривично дело негирања геноцида. Браћо и сестре, овај идентитетски рат је данас најважнији рат у који смо укључени. Он се води на свим фронтовима, од куће, преко цркве, до школе, медија, радног места. Ако у њему поклекнемо и изгубимо, наша деца више неће бити поносни Срби већ мали јањичари научени да мрзе свој народ и своју историју, да се поново одричу Српства у име некаквог европејства као јуче југословенства. Но морамо да знамо да и стварни оружани ратови нису искључени. Они су увек на овим просторима избијали кад би великим силама то било потребно. Енглези и Американци јако добро знају да се Европа најлакше дестабилизује и пали преко Балкана, где је увек лако изазвати оружани сукоб. Ако им то поново буде требало – неће оклевати. Њихови штићеници су више пута у последње време претили етничким чишћењем Срба са севера Космета, и пресецањем Републике Српске на коридору. Стога, браћо и сестре, што би рекао онај хохштаплер чији се лажни рођендан славио на јучерашњи дан, «Живимо као да ће сто година бити мир, а спремајмо се као да ће сутра бити рат». Трудимо се да најпре будемо добри људи и хришћани светосавци посвећени својој породици, послу, заједници, коначно својој држави и народу. Рађајмо децу. Чувајмо своје наслеђе, сећање на своју историју, свој родни крај, и порекло и учимо децу да воле своје, али и да буду спремни да то и бране. Заложимо се за обнову редовног служења војног рока у Србији и за обнову оружаних формација Републике Српске, како бисмо, за не дај боже, били спремни. Чувајмо своје оружје и будимо спремни да га употребимо. После југословенске заблуде, српски народ се враћа себи са обновљеним циљем који су Карађорђе и Обреновићи поставили још пре 200 година: српске земље ослобођене и уједињене. ЖИВЕЛИ!

Беседа др Мише Ђурковића - ЦЕОПОМ Истина Енглези и Американци јако добро знају да се Европа најлакше дестабилизује и пали преко Балкана, где је увек лако изазвати оружани сукоб.

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Photo

Миша Ђурковић https://ift.tt/2JrD9ML, Миша Ђурковић Беседа др Мише Ђурковића Беседу на овогодишњој традиционалној манифестацији Срба из Републике Српске Крајине и БиХ имао је др Миша Ђурковић. Преносимо је у целости: Желим да вам се захвалим за част и привилегију да вам се данас обратим на вашем традиционалном скупу. Почећу од овог светог и мученичког места на коме се данас налазимо. Манастир Крушедол је упркос бројним мукама, разарањима, паљењима и похарама преживео својих првих петсто година, те и данас сија својом лепотом, достојанством и историјом. У њему су сахрањени бројни српски владари, црквени великодостојници и други велики људи који су се као и наш народ кроз историју стално налазили у сеобама и борбама. И Крушедол је, као и ви, дуго био пречанин и крајишник да би тек кад је напунио 400 година постао део своје мајке Србије. Из тога треба научити да су и векови попут трена, и да ако будемо достојни и ако Господ да, дочекаћемо да и други пречански и крајишки крајеви такође буду део једне наше српске државе. Ове године, браћо и сестре, обележавамо разне годишњице. Много ће се причати о Првом децембру и стварању једне многонационалне творевине која нама као народу није много добра донела. Штавише, како један мој пријатељ рече, кад кажу Југославија ја прво помислим на Јасеновац. Но Срби ове године имају велику и важнију годишњицу која ће се прославити 25. новембра. Тада се навршава сто година од када је на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и других Словена донета одлука о присаједињењу Војводине Србији. Тада је и Крушедол постао део Србије и тај датум нема никакве везе са 1. децембром и формирањем Југославије. Нажалост, због интереса европске геополитике Срби су 1918. утерани у заједницу са бројним народима који ту заједницу нису желели. У том предузећу Срби су једини почели да губе свој идентитет и да га мењају неким новим наднационалним, југословенским да не кажем европским. Кад су се геополитичке околности промениле, и кад нова констелација сила више није имала потребе за том државом, она је преко ноћи укинута. Срби су се нашли остављени, збуњени, издани, принуђени да поново тешком муком откривају своје наслеђе, проблеме и завештања. Данас, осим у Србији и Републици Српској, Срби живе раштркани у низу околних државица, често у својеврсном апартхејду без основних права, стално изложени верској и етничкој асимилацији и притиску да нестану. Из тога смо научили да за нас правде има само тамо где нам је оружје јако и где сами можемо да је задобијемо. Тамо где нисмо имали снаге да оружјем одбранимо куће – више нас нема. Зато ћу ја данас, браћо и сестре, говорити о оружју и војсци. Када сам у фебруару боравио у Бања Луци да бих одржао Сретењску беседу, имао сам прилику да обиђем неколико за нас светих места. Најпре сам обишао село Дракулићи у коме су усташе за само један дан 7. фебруара 1942. године искључиво хладним оружјем побиле скоро 2700 људи. Именом је у цркви пописано 2317 њих. Обишао сам и школу у којој је истог дана фра Филиповић, или фра Сотона, са својим сарадницима преклао Радојку и још 51 српско дете изведено са часа. Тако је пролазио мој народ кад није имао своју државу и снагу да се одбрани. Затим сам обишао друго свето место, спомен собу Војске Републике Српске која се налази у касарни „Козара“. На лепо постављеној изложби посетилац може да види цео ратни пут Војске РС, њене униформе, инсигније, све генерале, ратне трофеје и ратне барјаке свих јединица. Но на зиду стоји преко 22000 имена погинулих који су своје кости уградили у темеље Српске. Захваљујући њима и чињеници да је мој народ тамо имао оружја и снаге да се одбрани, њихови потомци живе слободно, зову се Срби и могу слободно да кажу ко су и шта су. Да народ није устао и да није успео да се одбрани – данас Срба на просторима Босне и Херцеговине више не би било. Још важније, у личном поседу код Срба у Српској налази се и даље више него довољно оружја да се за не дај Боже заштити и своја кућа и цела Српска. Војска Републике Србије, иако Србија није – бар номинално – под страним протекторатом, већ дуго је под надзором страних сила које су пре две деценије бомбардовале нашу државу. Под њиховим притиском и наговором пре седам година нажалост укинуто је редовно служење војног рока. То је један од најјачих дугорочних удара на нашу традицију, морал и борбену спремност. Већ је седам генерација првопозиваца испуштено, остали су без основне војничке обуке и потребног знања да штите своју земљу. Србија и даље има озбиљну официрску традицију, добре официрске школе и командни кадар, али бројно стање војске је сведено на недопустиво мали број људства, углавном састављеног од плаћених војника. Србија је напустила своју светлу традицију наоружаног народа који брани своју кућу и земљу. Ово је, драга браћо и сестре, један од првих задатака: да натерамо наше политичаре да схвате како је повратак обавезног служења војног рока један од приоритета. Србија није Нови Зеланд нити Португалија већ је земља која се као што смо видели 2015. и даље налази у центру свих кључних дешавања, на размећи цивилизација и сукоба великих сила, у окружењу које јој традиционално нимало није наклоњено. Странци поново покрећу иницијативе да мобилишу и против нас уједине наше комшије. Ова наша залагања стигла су до медија, али и до људи који су у позицији да о томе одлучују. Новост је да се почело са израдом прорачуна о томе колико би цео процес коштао, како да се обнове распродати капацитети за смештај и обуку, у којој форми и на колико дуго да се макар крене са делимичном обуком итд. За наук треба да нам буде то што је неколико земаља у Европи попут Аустрије недавно обновило служење редовног војног рока. Други важан сегмент је одржавање културе наоружања. Прошле године су објављени подаци по којима су Срби после Американаца најбоље наоружан народ по глави становника у свету. Процене нису поуздане, али бројке се крећу од милион и по до чак три милиона комада личног, трофејног и другог оружја. Ово је, браћо једна, од ствари која треба да нас радује и коју морамо да бранимо по сваку цену. Наиме, опет под утицајем странаца, и наши органи су почели да подижу порезе, али и да уводе рестриктивнију политику поседовања оружја. На пример: ко не добије дозволу за нови комад мора аутоматски да врати и стари итд. Ово мора да се прекине и заустави. Странци имају јасан задатак да након сакаћења војске крену да нас и приватно разоружавају. То не смемо да дозволимо. Иако се данас не пуца на Балкану, ми као народ морамо да схватимо да се стално налазимо у разним облицима рата. Против српског народа се воде разни облици специјалног рата који иду за тим да нам разоре породицу, да смање број рођених, да подстакну исељавање омладине, да нам промене идентитет, да нас одвикну од ћирилице, да нас убеде како смо ми геноцидни народ итд. У Србији око осамдесет посто тржишта уџбеника држе немачке, словеначке и хрватске фирме, које спремају и праве уџбенике из којих се наша деца васпитавају. Такозвана сарадња са Хашким трибуналом подразумева и увођење његових пресуда у наш образовни систем, што значи да деца треба да уче како је Сребреница геноцид, као што се тражи да свако оспоравање такве квалификације Сребренице буде кривично дело негирања геноцида. Браћо и сестре, овај идентитетски рат је данас најважнији рат у који смо укључени. Он се води на свим фронтовима, од куће, преко цркве, до школе, медија, радног места. Ако у њему поклекнемо и изгубимо, наша деца више неће бити поносни Срби већ мали јањичари научени да мрзе свој народ и своју историју, да се поново одричу Српства у име некаквог европејства као јуче југословенства. Но морамо да знамо да и стварни оружани ратови нису искључени. Они су увек на овим просторима избијали кад би великим силама то било потребно. Енглези и Американци јако добро знају да се Европа најлакше дестабилизује и пали преко Балкана, где је увек лако изазвати оружани сукоб. Ако им то поново буде требало – неће оклевати. Њихови штићеници су више пута у последње време претили етничким чишћењем Срба са севера Космета, и пресецањем Републике Српске на коридору. Стога, браћо и сестре, што би рекао онај хохштаплер чији се лажни рођендан славио на јучерашњи дан, «Живимо као да ће сто година бити мир, а спремајмо се као да ће сутра бити рат». Трудимо се да најпре будемо добри људи и хришћани светосавци посвећени својој породици, послу, заједници, коначно својој држави и народу. Рађајмо децу. Чувајмо своје наслеђе, сећање на своју историју, свој родни крај, и порекло и учимо децу да воле своје, али и да буду спремни да то и бране. Заложимо се за обнову редовног служења војног рока у Србији и за обнову оружаних формација Републике Српске, како бисмо, за не дај боже, били спремни. Чувајмо своје оружје и будимо спремни да га употребимо. После југословенске заблуде, српски народ се враћа себи са обновљеним циљем који су Карађорђе и Обреновићи поставили још пре 200 година: српске земље ослобођене и уједињене. ЖИВЕЛИ!

, https://ift.tt/1rMQyM6

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Вести #Новости #Србија #Serbia #World #New

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Link

Ђурковић: Против нас се води идентитетски рат, ако га изгубимо - наша деца биће нови јањичари БЕСЕДА НА ТРАДИЦИОНАЛНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ КРАЈИШНИКА „КРУШЕДОЛСКА ЗВОНА“ Миша Ђурковић И Крушедол је, као и ви, дуго био пречанин и крајишник да би тек кад је напунио 400 година постао део своје мајке Србије. Из тога треба научити да су и векови попут трена, и да ако будемо достојни и ако Господ да, дочекаћемо да и други пречански и крајишки крајеви такође буду део једне наше српске државе Данас, осим у Србији и Републици Српској, Срби живе раштркани у низу околних државица, често у својеврсном апартхејду без основних права, стално изложени верској и етничкој асимилацији и притиску да нестану. Из тога смо научили да за нас правде има само тамо где нам је оружје јако и где сами можемо да је задобијемо. Тамо где нисмо имали снаге да оружјем одбранимо куће - више нас нема. Зато ћу ја данас, браћо и сестре, говорити о оружју и војсци. Године 2006, супротно одредбама Дејтонског споразума, Војска РС је укинута. Но не само да је остало сећање на њу и њен часни ратни пут, већ су српски официри и војници и сада активни у јединицама заједничких борбених формација, са високом свешћу о томе одакле потичу и шта би у евентуалним сукобима био њихов задатак. Још важније, у личном поседу код Срба у Српској налази се и даље више него довољно оружја да се за не дај Боже заштити и своја кућа и цела Српска Србија и даље има озбиљну официрску традицију, добре официрске школе и командни кадар, али бројно стање војске је сведено на недопустиво мали број људства, углавном састављеног од плаћених војника. Србија је напустила своју светлу традицију наоружаног народа који брани своју кућу и земљу. Ово је, драга браћо и сестре, један од првих задатака: да натерамо наше политичаре да схвате како је повратак обавезног служења војног рока један од приоритета БЕСЕДУ на овогодишњој традиционалној манифестацији Срба из Републике Српске Крајине и БиХ имао је др Миша Ђурковић. Факти је у целини објављују: „ЖЕЛИМ да вам се захвалим за част и привилегију да вам се данас обратим на вашем традиционалном скупу. Почећу од овог светог и мученичког места на коме се данас налазимо. Манастир Крушедол је упркос бројним мукама, разарањима, паљењима и похарама преживео својих првих петсто година, те и данас сија својом лепотом, достојанством и историјом. У њему су сахрањени бројни српски владари, црквени великодостојници и други велики људи који су се као и наш народ кроз историју стално налазили у сеобама и борбама. И Крушедол је, као и ви, дуго био пречанин и крајишник да би тек кад је напунио 400 година постао део своје мајке Србије. Из тога треба научити да су и векови попут трена, и да ако будемо достојни и ако Господ да, дочекаћемо да и други пречански и крајишки крајеви такође буду део једне наше српске државе. Ове године, браћо и сестре, обележавамо разне годишњице. Много ће се причати о Првом децембру и стварању једне многонационалне творевине која нама као народу није много добра донела. Штавише, како један мој пријатељ рече, кад кажу Југославија ја прво помислим на Јасеновац. Но Срби ове године имају велику и важнију годишњицу која ће се прославити 25. новембра. Тада се навршава сто година од када је на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и других Словена донета одлука о присаједињењу Војводине Србији. Тада је и Крушедол постао део Србије и тај датум нема никакве везе са 1. децембром и формирањем Југославије. Нажалост, због интереса европске геополитике Срби су 1918. утерани у заједницу са бројним народима који ту заједницу нису желели. У том предузећу Срби су једини почели да губе свој идентитет и да га мењају неким новим наднационалним, југословенским да не кажем европским. Кад су се геополитичке околности промениле, и кад нова констелација сила више није имала потребе за том државом, она је преко ноћи укинута. Срби су се нашли остављени, збуњени, издани, принуђени да поново тешком муком откривају своје наслеђе, проблеме и завештања. Данас, осим у Србији и Републици Српској, Срби живе раштркани у низу околних државица, често у својеврсном апартхејду без основних права, стално изложени верској и етничкој асимилацији и притиску да нестану. Из тога смо научили да за нас правде има само тамо где нам је оружје јако и где сами можемо да је задобијемо. Тамо где нисмо имали снаге да оружјем одбранимо куће - више нас нема. Зато ћу ја данас, браћо и сестре, говорити о оружју и војсци. Када сам у фебруару боравио у Бања Луци да бих одржао Сретењску беседу, имао сам прилику да обиђем неколико за нас светих места. Најпре сам обишао село Дракулићи у коме су усташе за само један дан 7. фебруара 1942. године искључиво хладним оружјем побиле скоро 2700 људи. Именом је у цркви пописано 2317 њих. Обишао сам и школу у којој је истог дана фра Филиповић, или фра Сотона, са својим сарадницима преклао Радојку и још 51 српско дете изведено са часа. Тако је пролазио мој народ кад није имао своју државу и снагу да се одбрани. Затим сам обишао друго свето место, спомен собу Војске Републике Српске која се налази у касарни „Козара“. На лепо постављеној изложби посетилац може да види цео ратни пут Војске РС, њене униформе, инсигније, све генерале, ратне трофеје и ратне барјаке свих јединица. Но на зиду стоји преко 22000 имена погинулих који су своје кости уградили у темеље Српске. Захваљујући њима и чињеници да је мој народ тамо имао оружја и снаге да се одбрани, њихови потомци живе слободно, зову се Срби и могу слободно да кажу ко су и шта су. Да народ није устао и да није успео да се одбрани - данас Срба на просторима Босне и Херцеговине више не би било. Године 2006, супротно одредбама Дејтонског споразума, Војска РС је укинута. Но не само да је остало сећање на њу и њен часни ратни пут, већ су српски официри и војници и сада активни у јединицама заједничких борбених формација, са високом свешћу о томе одакле потичу и шта би у евентуалним сукобима био њихов задатак. Још важније, у личном поседу код Срба у Српској налази се и даље више него довољно о��ужја да се за не дај Боже заштити и своја кућа и цела Српска. Војска Републике Србије, иако Србија није - бар номинално - под страним протекторатом, већ дуго је под надзором страних сила које су пре две деценије бомбардовале нашу државу. Под њиховим притиском и наговором пре седам година нажалост укинуто је редовно служење војног рока. То је један од најјачих дугорочних удара на нашу традицију, морал и борбену спремност. Већ је седам генерација првопозиваца испуштено, остали су без основне војничке обуке и потребног знања да штите своју земљу. Србија и даље има озбиљну официрску традицију, добре официрске школе и командни кадар, али бројно стање војске је сведено на недопустиво мали број људства, углавном састављеног од плаћених војника. Србија је напустила своју светлу традицију наоружаног народа који брани своју кућу и земљу. Ово је, драга браћо и сестре, један од првих задатака: да натерамо наше политичаре да схвате како је повратак обавезног служења војног рока један од приоритета. Србија није Нови Зеланд нити Португалија већ је земља која се као што смо видели 2015. и даље налази у центру свих кључних дешавања, на размећи цивилизација и сукоба великих сила, у окружењу које јој традиционално нимало није наклоњено. Странци поново покрећу иницијативе да мобилишу и против нас уједине наше комшије. Ова наша залагања стигла су до медија, али и до људи који су у позицији да о томе одлучују. Новост је да се почело са израдом прорачуна о томе колико би цео процес коштао, како да се обнове распродати капацитети за смештај и обуку, у којој форми и на колико дуго да се макар крене са делимичном обуком итд. За наук треба да нам буде то што је неколико земаља у Европи попут Аустрије недавно обновило служење редовног војног рока. Други важан сегмент је одржавање културе наоружања. Прошле године су објављени подаци по којима су Срби после Американаца најбоље наоружан народ по глави становника у свету. Процене нису поуздане, али бројке се крећу од милион и по до чак три милиона комада личног, трофејног и другог оружја. Ово је, браћо једна, од ствари која треба да нас радује и коју морамо да бранимо по сваку цену. Наиме, опет под утицајем странаца, и наши органи су почели да подижу порезе, али и да уводе рестриктивнију политику поседовања оружја. На пример: ко не добије дозволу за нови комад мора аутоматски да врати и стари итд. Ово мора да се прекине и заустави. Странци имају јасан задатак да након сакаћења војске крену да нас и приватно разоружавају. То не смемо да дозволимо. Иако се данас не пуца на Балкану, ми као народ морамо да схватимо да се стално налазимо у разним облицима рата. Против српског народа се воде разни облици специјалног рата који иду за тим да нам разоре породицу, да смање број рођених, да подстакну исељавање омладине, да нам промене идентитет, да нас одвикну од ћирилице, да нас убеде како смо ми геноцидни народ итд. У Србији око осамдесет посто тржишта уџбеника држе немачке, словеначке и хрватске фирме, које спремају и праве уџбенике из којих се наша деца васпитавају. Постоје стални притисци да се уводе нови уџбеници у којима се број погинулих у Јасеновцу смањује на 60 000, Олуја тумачи као редарствена акција, а Сребреница истиче као геноцид. Такозвана сарадња са Хашким трибуналом подразумева и увођење његових пресуда у наш образовни систем, што значи да деца треба да уче како је Сребреница геноцид, као што се тражи да свако оспоравање такве квалификације Сребренице буде кривично дело негирања геноцида. Браћо и сестре, овај идентитетски рат је данас најважнији рат у који смо укључени. Он се води на свим фронтовима, од куће, преко цркве, до школе, медија, радног места. Ако у њему поклекнемо и изгубимо, наша деца више неће бити поносни Срби већ мали јањичари научени да мрзе свој народ и своју историју, да се поново одричу Српства у име некаквог европејства као јуче југословенства. Но морамо да знамо да и стварни оружани ратови нису искључени. Они су увек на овим просторима избијали кад би великим силама то било потребно. Енглези и Американци јако добро знају да се Европа најлакше дестабилизује и пали преко Балкана, где је увек лако изазвати оружани сукоб. Ако им то поново буде требало - неће оклевати. Њихови штићеници су више пута у последње време претили етничким чишћењем Срба са севера Космета, и пресецањем Републике Српске на коридору. Стога, браћо и сестре, што би рекао онај хохштаплер чији се лажни рођендан славио на јучерашњи дан, «Живимо као да ће сто година бити мир, а спремајмо се као да ће сутра бити рат». Трудимо се да најпре будемо добри људи и хришћани светосавци посвећени својој породици, послу, заједници, коначно својој држави и народу. Рађајмо децу. Чувајмо своје наслеђе, сећање на своју историју, свој родни крај, и порекло и учимо децу да воле своје, али и да буду спремни да то и бране. Заложимо се за обнову редовног служења војног рока у Србији и за обнову оружаних формација Републике Српске, како бисмо, за не дај боже, били спремни. Чувајмо своје оружје и будимо спремни да га употребимо. После југословенске заблуде, српски народ се враћа себи са обновљеним циљем који су Карађорђе и Обреновићи поставили још пре 200 година: српске земље ослобођене и уједињене. Живели!“

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Photo

Ђурковић: Против нас се води идентитетски рат, ако га изгубимо - наша деца биће нови јањичари https://ift.tt/2ssvKCP, Ђурковић: Против нас се води идентитетски рат, ако га изгубимо - наша деца биће нови јањичари БЕСЕДА НА ТРАДИЦИОНАЛНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ КРАЈИШНИКА „КРУШЕДОЛСКА ЗВОНА“ Миша Ђурковић И Крушедол је, као и ви, дуго био пречанин и крајишник да би тек кад је напунио 400 година постао део своје мајке Србије. Из тога треба научити да су и векови попут трена, и да ако будемо достојни и ако Господ да, дочекаћемо да и други пречански и крајишки крајеви такође буду део једне наше српске државе Данас, осим у Србији и Р��публици Српској, Срби живе раштркани у низу околних државица, често у својеврсном апартхејду без основних права, стално изложени верској и етничкој асимилацији и притиску да нестану. Из тога смо научили да за нас правде има само тамо где нам је оружје јако и где сами можемо да је задобијемо. Тамо где нисмо имали снаге да оружјем одбранимо куће - више нас нема. Зато ћу ја данас, браћо и сестре, говорити о оружју и војсци. Године 2006, супротно одредбама Дејтонског споразума, Војска РС је укинута. Но не само да је остало сећање на њу и њен часни ратни пут, већ су српски официри и војници и сада активни у јединицама заједничких борбених формација, са високом свешћу о томе одакле потичу и шта би у евентуалним сукобима био њихов задатак. Још важније, у личном поседу код Срба у Српској налази се и даље више него довољно оружја да се за не дај Боже заштити и своја кућа и цела Српска Србија и даље има озбиљну официрску традицију, добре официрске школе и командни кадар, али бројно стање војске је сведено на недопустиво мали број људства, углавном састављеног од плаћених војника. Србија је напустила своју светлу традицију наоружаног народа који брани своју кућу и земљу. Ово је, драга браћо и сестре, један од првих задатака: да натерамо наше политичаре да схвате како је повратак обавезног служења војног рока један од приоритета БЕСЕДУ на овогодишњој традиционалној манифестацији Срба из Републике Српске Крајине и БиХ имао је др Миша Ђурковић. Факти је у целини објављују: „ЖЕЛИМ да вам се захвалим за част и привилегију да вам се данас обратим на вашем традиционалном скупу. Почећу од овог светог и мученичког места на коме се данас налазимо. Манастир Крушедол је упркос бројним мукама, разарањима, паљењима и похарама преживео својих првих петсто година, те и данас сија својом лепотом, достојанством и историјом. У њему су сахрањени бројни српски владари, црквени великодостојници и други велики људи који су се као и наш народ кроз историју стално налазили у сеобама и борбама. И Крушедол је, као и ви, дуго био пречанин и крајишник да би тек кад је напунио 400 година постао део своје мајке Србије. Из тога треба научити да су и векови попут трена, и да ако будемо достојни и ако Господ да, дочекаћемо да и други пречански и крајишки крајеви такође буду део једне наше српске државе. Ове године, браћо и сестре, обележавамо разне годишњице. Много ће се причати о Првом децембру и стварању једне многонационалне творевине која нама као народу није много добра донела. Штавише, како један мој пријатељ рече, кад кажу Југославија ја прво помислим на Јасеновац. Но Срби ове године имају велику и важнију годишњицу која ће се прославити 25. новембра. Тада се навршава сто година од када је на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и других Словена донета одлука о присаједињењу Војводине Србији. Тада је и Крушедол постао део Србије и тај датум нема никакве везе са 1. децембром и формирањем Југославије. Нажалост, због интереса европске геополитике Срби су 1918. утерани у заједницу са бројним народима који ту заједницу нису желели. У том предузећу Срби су једини почели да губе свој идентитет и да га мењају неким новим наднационалним, југословенским да не кажем европским. Кад су се геополитичке околности промениле, и кад нова констелација сила више није имала потребе за том државом, она је преко ноћи укинута. Срби су се нашли остављени, збуњени, издани, принуђени да поново тешком муком откривају своје наслеђе, проблеме и завештања. Данас, осим у Србији и Републици Српској, Срби живе раштркани у низу околних државица, често у својеврсном апартхејду без основних права, стално изложени верској и етничкој асимилацији и притиску да нестану. Из тога смо научили да за нас правде има само тамо где нам је оружје јако и где сами можемо да је задобијемо. Тамо где нисмо имали снаге да оружјем одбранимо куће - више нас нема. Зато ћу ја данас, браћо и сестре, говорити о оружју и војсци. Када сам у фебруару боравио у Бања Луци да бих одржао Сретењску беседу, имао сам прилику да обиђем неколико за нас светих места. Најпре сам обишао село Дракулићи у коме су усташе за само један дан 7. фебруара 1942. године искључиво хладним оружјем побиле скоро 2700 људи. Именом је у цркви пописано 2317 њих. Обишао сам и школу у којој је истог дана фра Филиповић, или фра Сотона, са својим сарадницима преклао Радојку и још 51 српско дете изведено са часа. Тако је пролазио мој народ кад није имао своју државу и снагу да се одбрани. Затим сам обишао друго свето место, спомен собу Војске Републике Српске која се налази у касарни „Козара“. На лепо постављеној изложби посетилац може да види цео ратни пут Војске РС, њене униформе, инсигније, све генерале, ратне трофеје и ратне барјаке свих јединица. Но на зиду стоји преко 22000 имена погинулих који су своје кости уградили у темеље Српске. Захваљујући њима и чињеници да је мој народ тамо имао оружја и снаге да се одбрани, њихови потомци живе слободно, зову се Срби и могу слободно да кажу ко су и шта су. Да народ није устао и да није успео да се одбрани - данас Срба на просторима Босне и Херцеговине више не би било. Године 2006, супротно одредбама Дејтонског споразума, Војска РС је укинута. Но не само да је остало сећање на њу и њен часни ратни пут, већ су српски официри и војници и сада активни у јединицама заједничких борбених формација, са високом свешћу о томе одакле потичу и шта би у евентуалним сукобима био њихов задатак. Још важније, у личном поседу код Срба у Српској налази се и даље више него довољно оружја да се за не дај Боже заштити и своја кућа и цела Српска. Војска Републике Србије, иако Србија није - бар номинално - под страним протекторатом, већ дуго је под надзором страних сила које су пре две деценије бомбардовале нашу државу. Под њиховим притиском и наговором пре седам година нажалост укинуто је редовно служење војног рока. То је један од најјачих дугорочних удара на нашу традицију, морал и борбену спремност. Већ је седам генерација првопозиваца испуштено, остали су без основне војничке обуке и потребног знања да штите своју земљу. Србија и даље има озбиљну официрску традицију, добре официрске школе и командни кадар, али бројно стање војске је сведено на недопустиво мали број људства, углавном састављеног од плаћених војника. Србија је напустила своју светлу традицију наоружаног народа који брани своју кућу и земљу. Ово је, драга браћо и сестре, један од првих задатака: да натерамо наше политичаре да схвате како је повратак обавезног служења војног рока један од приоритета. Србија није Нови Зеланд нити Португалија већ је земља која се као што смо видели 2015. и даље налази у центру свих кључних дешавања, на размећи цивилизација и сукоба великих сила, у окружењу које јој традиционално нимало није наклоњено. Странци поново покрећу иницијативе да мобилишу и против нас уједине наше комшије. Ова наша залагања стигла су до медија, али и до људи који су у позицији да о томе одлучују. Новост је да се почело са израдом прорачуна о томе колико би цео процес коштао, како да се обнове распродати капацитети за смештај и обуку, у којој форми и на колико дуго да се макар крене са делимичном обуком итд. За наук треба да нам буде то што је неколико земаља у Европи попут Аустрије недавно обновило служење редовног војног рока. Други важан сегмент је одржавање културе наоружања. Прошле године су објављени подаци по којима су Срби после Американаца најбоље наоружан народ по глави становника у свету. Процене нису поуздане, али бројке се крећу од милион и по до чак три милиона комада личног, трофејног и другог оружја. Ово је, браћо једна, од ствари која треба да нас радује и коју морамо да бранимо по сваку цену. Наиме, опет под утицајем странаца, и наши органи су почели да подижу порезе, али и да уводе рестриктивнију политику поседовања оружја. На пример: ко не добије дозволу за нови комад мора аутоматски да врати и стари итд. Ово мора да се прекине и заустави. Странци имају јасан задатак да након сакаћења војске крену да нас и приватно разоружавају. То не смемо да дозволимо. Иако се данас не пуца на Балкану, ми као народ морамо да схватимо да се стално налазимо у разним облицима рата. Против српског народа се воде разни облици специјалног рата који иду за тим да нам разоре породицу, да смање број рођених, да подстакну исељавање омладине, да нам промене идентитет, да нас одвикну од ћирилице, да нас убеде како смо ми геноцидни народ итд. У Србији око осамдесет посто тржишта уџбеника држе немачке, словеначке и хрватске фирме, које спремају и праве уџбенике из којих се наша деца васпитавају. Постоје стални притисци да се уводе нови уџбеници у којима се број погинулих у Јасеновцу смањује на 60 000, Олуја тумачи као редарствена акција, а Сребреница истиче као геноцид. Такозвана сарадња са Хашким трибуналом подразумева и увођење његових пресуда у наш образовни систем, што значи да деца треба да уче како је Сребреница геноцид, као што се тражи да свако оспоравањ�� такве квалификације Сребренице буде кривично дело негирања геноцида. Браћо и сестре, овај идентитетски рат је данас најважнији рат у који смо укључени. Он се води на свим фронтовима, од куће, преко цркве, до школе, медија, радног места. Ако у њему поклекнемо и изгубимо, наша деца више неће бити поносни Срби већ мали јањичари научени да мрзе свој народ и своју историју, да се поново одричу Српства у име некаквог европејства као јуче југословенства. Но морамо да знамо да и стварни оружани ратови нису искључени. Они су увек на овим просторима избијали кад би великим силама то било потребно. Енглези и Американци јако добро знају да се Европа најлакше дестабилизује и пали преко Балкана, где је увек лако изазвати оружани сукоб. Ако им то поново буде требало - неће оклевати. Њихови штићеници су више пута у последње време претили етничким чишћењем Срба са севера Космета, и пресецањем Републике Српске на коридору. Стога, браћо и сестре, што би рекао онај хохштаплер чији се лажни рођендан славио на јучерашњи дан, «Живимо као да ће сто година бити мир, а спремајмо се као да ће сутра бити рат». Трудимо се да најпре будемо добри људи и хришћани светосавци посвећени својој породици, послу, заједници, коначно својој држави и народу. Рађајмо децу. Чувајмо своје наслеђе, сећање на своју историју, свој родни крај, и порекло и учимо децу да воле своје, али и да буду спремни да то и бране. Заложимо се за обнову редовног служења војног рока у Србији и за обнову оружаних формација Републике Српске, како бисмо, за не дај боже, били спремни. Чувајмо своје оружје и будимо спремни да га употребимо. После југословенске заблуде, српски народ се враћа себи са обновљеним циљем који су Карађорђе и Обреновићи поставили још пре 200 година: српске земље ослобођене и уједињене. Живели!“

, https://ift.tt/1rMQyM6

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Вести #Новости #Србија #Serbia #World #New

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Link

Патриотски блок – Никола Алексић ПОЛИТИЧКЕ ТЕЗЕ ПАТРИОТСКОГ БЛОКА АРГУМЕНТИ ПРОТИВ ПРИДРУЖИВАЊА ОПИСАНОМ МОДЕЛУ ОРГАНИЗОВАНОСТИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Република Србија нема виталног интереса за европски колективизам кога персонификује ЕУ и НАТО пакт, из кога се извлачи политичка теза; ,,Нити ЕУ, нити НАТОˮ. ��ланством у ЕУ и НАТО пакту угрожавају се индивидуалне слободе човека и правних субјеката, угрожава се национални и културни идентитет и угрожава демократија као цивилизацијско достигнуће трајних вредности. Европа није слободна, него је војно опредељена (Натовска) и служи империјализму Запада и хегемонији САД. Модел ЕУ и НАТО пакта супротан је моделу слободног света и подразумева диктатуру крупног капитала. Колективизам кога персонификује ЕУ и НАТО пакт представља опасну утопију и опасну колективну заблуду и са економског и са политичког становишта. Моделом ЕУ и НАТО пакта ствара се лажан утисак о наступању благостања и просперитета придруживањем и чланством у ЕУ и НАТО пакту и приступом европским фондовима. Имајући у виду да ЕУ има 83 милиона незапослених, да је Европска привреда и економија у стању рецесије и кризе, да је стање људских права све горе, а да владају корупција и криминал из којих разлога ЕУ није Републици Србији, као услов придруживања чланству ЕУ и НАТО пакту, поставила: > успостављање политичке стабилности, > повећање производње, продуктивности и друштвеног бруто производа, > смањење незапослености, > смањење инфлације, > смањење криминала и корупције, > борбу против монопола и прања прљавог капитала, > повећање степена слобода грађана и степена поштовања људских права, > борбу против дроге и наркоманије, > повећање заштите животне средине и и здравља грађана, него су уместо горњих услова, постављени идиотски и понижавајући услови као што су: сарадња са Хашким трибуналом, хапшење др Радована Караџића и генерала Ратка Младића, реорганизације служби безбедности и реорганизација војске, смањење царина, престанак специјалних паралелних веза са Републиком Српском, увођење санкција Руској Федерацији, одрицање од територијалне целокупности Републике Србије и признавање Косова као суверене државе, и други бројни примери којима се очигледно не остварује благостање и просперитет Европског колективизма, него служи за уцене и притиске за поступање противно интересима Републике Србије и народа (да држава ради сама против себе и против свог народа). Политички концепт ЕУ и НАТО пакта, једним делом, подразумева Гебелсов политички концепт Европског колективизма заснованог на моделу ,,Трећег Рајхаˮ, кога је у то време у Србији персонификовао својим политичким концептом Димитрије Љотић, да: Србији није потребан суверенитет, јер ће суверенитет државе и народа пренети на ,,Трећи Рајхˮ, симетрично томе, данас; Србија ће пренети свој суверенитет на суверенитет Европске уније (ЕУ), Србији није потребна војска, јер ће ту улогу преузети НАТО пакт, однсно ЕСФОР, Србији није потребна полиција, нити државна безбедност, јер ће ту улогу преузети Европолис, ЦИА и сл., Србији није потребна нити територија, јер ће територија Србије бити интегрисана у теериторију ,,Трећег Рајхаˮ, симетрично томе, данас; јер ће територија Србије бити интегрисана у територију ЕУ, Србији није потребна монета, динар, јер ће бити замењена монетом ,,Трећег Рајхаˮ-рајхсмарком, симетрично томе, данас; динар ће бити замењен европском монетом, евром, при чему Европска унија и НАТО пакт не сматрају Републику Србију и Српски народ европским партнерима, него подређеним и пониженим, на исти начин како је Хајнрих Химлер, током Другог светског рата издао писану директиву својим јединицама да; ,,Србе пре уништења треба прво понизити, па онда уништити, јер су поносан Народ и другачије их није могуће победити.ˮ Европска унија (ЕУ) је параправна и параполитичка наднационална организација која нема своје утемељење у међународном праву и међународном правном поретку, настала је уценама, претњама и кажњавањем држава и народа и не Уставом, него Уговором држава чланица. Европска унија (ЕУ) и НАТО пакт не поштују међународно право и међународни правни поредак и уместо ,,силе праваˮ, користе се ,,правом силеˮ, што је антицивилизацијски концепт. НЕОПХОДНИ КОРАЦИ РАДИ ИЗЛАСКА ИЗ АГОНИЈЕ Смена досадашњег руководства због политичког и идеолошког концепта који је довео Републику Србију и народ у тешку позицију, а под изговором спровођења реформи, спровео је антиреформе и као облик неодговорне и распамећене памети, неодложно мора одмах да оде са сцене и из јавног живота. Грађани Републике Србије се неодложно морају упустити у борбу за спасавање државе и суверенитета народа, за обнову државе и привреде санирањем штете нанесене држави и народу утопијским опредељењем за придруживање Републике Србије Европској унији и НАТО пакту. Грађани се неодложно морају упустити у борбу за испитивање порекла имовине свих политичара и државних функционера и повраћај свих незаконито отуђених или стечених средстава. Република Србија питање националне безбедности мора и може тренутно да реши склапањем међународног споразума са Руском Федерацијом о пружању услуга из области националне безбедности до оспособљавања наше војске након поновног увођења регрутног војног рока. Тиме би се спречила свака могућност интервенције западних сила. Република Србија се неодложно мора супротставити свим видовима кршења закона; у судству, државној управи, полицији, војсци… Мора сузбити путеве дроге, трговине оружјем, белим робљем…, насељавање мигрантима и присилно мењање националне структуре. Република Србија неодложно мора поништити све законе донешене од 5. октобра 2000. године на штету народа и државе под притиском ЕУ као и приватизације привреде и природних ресурса због неуставности и недостатка легитимности досадашњег режима који је успостављен на таласу тероризма 5. октобра 2000. године. Република Србије мора неодложно поништити све међународне споразуме и уговоре због противуставности и штете по национални идентитет и суверенитет, а своју будућност одредити на основу воље народа утврђене референдумом. Обнова привреде у Републици Србији треба да се заснива на синтези сређивања унутрашњег тржишта и обнови производње на тези; ,,производити за унутрашње тржиште, а вишак производа извозитиˮ и треба да почива на опредељењу ,,домаће фабрике на бази домаћих ресурса и домаће технологијеˮ. Република Србија неодложно мора прибећи затвореном моделу привреде због штетног утицаја тржишта Европске уније (ЕУ). Република Србија се коначно мора у пуној мери окренути пољопривреди, посебно органској и финалној преради пољопривредних производа, што са бесцаринским неисцрпним руским тржиштем Србији може да обезбеди трајно благостање. Зато је неопходно спречити продају обрадиве земље странцима, а све нелегалне куповине до сада се морају поништити, како обрадиве земље, тако и природних ресурса. Република Србија неодложно мора зауставити одлив младих и посебно, стручних људи и смањење назапослености. Република Србија мора протерати стране банке да би профит банака, који се мери годишње у десетак милијарди евра, остајао у Србији ради кредитирања и подстицања сопствене привреде. Република Србија мора коначно да испостави захтев за одштетом од агресора у Првом и Другом светском рату, као и против НАТО пакта због терористичке агресије 1999. године. Република Србија питање Косова и Метохије може и мора да реши подношењем, тужбе Међународном суду правде ради проглашења признања монструм државе Косова ништавим, што Међународни суд правде мора да учини, јер међународна заједница још није спремна да призна да међународно право више не постоји. Република Србија мора неодложно променити изборни закон и ускладити га са Уставом, тако да сваки грађанин може да гласа за свог представника и да сваки грађанин има свог изабраног представника у локалној самоуправи. Паралелно томе и да свака општина може да има свог представника у Покрајинским скупштинама и у Народној скупштини бираних по већинском изборном систему, чиме би се смањио број посланика у Народној скупштини и развластиле политичке странке, односно смањио њихов утицај на народне посланике. Република Србија коначно мора да среди бирачке спискове на начин да буду потпуно јавни за сваког заинтересованог човека увидом у електронски списак, тако да свако може пронаћи своје место, град, улицу, кућу, стан и у сваком стану број пунолетних чланова који би се и електронски евидентирали приликом гласања на гласачком месту. Тиме би се и пребројавање гласова завршило у рекордном временском року и могли проверити (контролисати) резултати за свако бирачко место, чиме би се коначно зауставило фалсификовање изборне воље бирача. Председник Никола Алексић,с.р.

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

palankaonline · 7 years ago

Photo

Патриотски блок – Никола Алексић http://ift.tt/2wCbylN, Патриотски блок – Никола Алексић ПОЛИТИЧКЕ ТЕЗЕ ПАТРИОТСКОГ БЛОКА АРГУМЕНТИ ПРОТИВ ПРИДРУЖИВАЊА ОПИСАНОМ МОДЕЛУ ОРГАНИЗОВАНОСТИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Република Србија нема виталног интереса за европски колективизам кога персонификује ЕУ и НАТО пакт, из кога се извлачи политичка теза; ,,Нити ЕУ, нити НАТОˮ. Чланством у ЕУ и НАТО пакту угрожавају се индивидуалне слободе човека и правних субјеката, угрожава се национални и културни идентитет и угрожава демократија као цивилизацијско достигнуће трајних вредности. Европа није слободна, него је војно опредељена (Натовска) и служи империјализму Запада и хегемонији САД. Модел ЕУ и НАТО пакта супротан је моделу слободног света и подразумева диктатуру крупног капитала. Колективизам кога персонификује ЕУ и НАТО пакт представља опасну утопију и опасну колективну заблуду и са економског и са политичког становишта. Моделом ЕУ и НАТО пакта ствара се лажан утисак о наступању благостања и просперитета придруживањем и чланством у ЕУ и НАТО пакту и приступом европским фондовима. Имајући у виду да ЕУ има 83 милиона незапослених, да је Европска привреда и економија у стању рецесије и кризе, да је стање људских права све горе, а да владају корупција и криминал из којих разлога ЕУ није Републици Србији, као услов придруживања чланству ЕУ и НАТО пакту, поставила: > успостављање политичке стабилности, > повећање производње, продуктивности и друштвеног бруто производа, > смањење незапослености, > смањење инфлације, > смањење криминала и корупције, > борбу против монопола и прања прљавог капитала, > повећање степена слобода грађана и степена поштовања људских права, > борбу против дроге и наркоманије, > повећање заштите животне средине и и здравља грађана, него су уместо горњих услова, постављени идиотски и понижавајући услови као што су: сарадња са Хашким трибуналом, хапшење др Радована Караџића и генерала Ратка Младића, реорганизације служби безбедности и реорганизација војске, смањење царина, престанак специјалних паралелних веза са Републиком Српском, увођење санкција Руској Федерацији, одрицање од територијалне целокупности Републике Србије и признавање Косова као суверене државе, и други бројни примери којима се очигледно не остварује благостање и просперитет Европског колективизма, него служи за уцене и притиске за поступање противно интересима Републике Србије и народа (да држава ради сама против себе и против свог н��рода). Политички концепт ЕУ и НАТО пакта, једним делом, подразумева Гебелсов политички концепт Европског колективизма заснованог на моделу ,,Трећег Рајхаˮ, кога је у то време у Србији персонификовао својим политичким концептом Димитрије Љотић, да: Србији није потребан суверенитет, јер ће суверенитет државе и народа пренети на ,,Трећи Рајхˮ, симетрично томе, данас; Србија ће пренети свој суверенитет на суверенитет Европске уније (ЕУ), Србији није потребна војска, јер ће ту улогу преузети НАТО пакт, однсно ЕСФОР, Србији није потребна полиција, нити државна безбедност, јер ће ту улогу преузети Европолис, ЦИА и сл., Србији није потребна нити територија, јер ће територија Србије бити интегрисана у теериторију ,,Трећег Рајхаˮ, симетрично томе, данас; јер ће територија Србије бити интегрисана у територију ЕУ, Србији није потребна монета, динар, јер ће бити замењена монетом ,,Трећег Рајхаˮ-рајхсмарком, симетрично томе, данас; динар ће бити замењен европском монетом, евром, при чему Европска унија и НАТО пакт не сматрају Републику Србију и Српски народ европским партнерима, него подређеним и пониженим, на исти начин како је Хајнрих Химлер, током Другог светског рата издао писану директиву својим јединицама да; ,,Србе пре уништења треба прво понизити, па онда уништити, јер су поносан Народ и другачије их није могуће победити.ˮ Европска унија (ЕУ) је параправна и параполитичка наднационална организација која нема своје утемељење у међународном праву и међународном правном поретку, настала је уценама, претњама и кажњавањем држава и народа и не Уставом, него Уговором држава чланица. Европска унија (ЕУ) и НАТО пакт не поштују међународно право и међународни правни поредак и уместо ,,силе праваˮ, користе се ,,правом силеˮ, што је антицивилизацијски концепт. НЕОПХОДНИ КОРАЦИ РАДИ ИЗЛАСКА ИЗ АГОНИЈЕ Смена досадашњег руководства због политичког и идеолошког концепта који је довео Републику Србију и народ у тешку позицију, а под изговором спровођења реформи, спровео је антиреформе и као облик неодговорне и распамећене памети, неодложно мора одмах да оде са сцене и из јавног живота. Грађани Републике Србије се неодложно морају упустити у борбу за спасавање државе и суверенитета народа, за обнову државе и привреде санирањем штете нанесене држави и народу утопијским опредељењем за придруживање Републике Србије Европској унији и НАТО пакту. Грађани се неодложно морају упустити у борбу за испитивање порекла имовине свих политичара и државних функционера и повраћај свих незаконито отуђених или стечених средстава. Република Србија питање националне безбедности мора и може тренутно да реши склапањем међународног споразума са Руском Федерацијом о пружању услуга из области националне безбедности до оспособљавања наше војске након поновног увођења регрутног војног рока. Тиме би се спречила свака могућност интервенције западних сила. Република Србија се неодложно мора супротставити свим видовима кршења закона; у судству, државној управи, полицији, војсци… Мора сузбити путеве дроге, трговине оружјем, белим робљем…, насељавање мигрантима и присилно мењање националне структуре. Република Србија неодложно мора поништити све законе донешене од 5. октобра 2000. године на штету народа и државе под притиском ЕУ као и приватизације привреде и природних ресурса због неуставности и недостатка легитимности досадашњег режима који је успостављен на таласу тероризма 5. октобра 2000. године. Република Србије мора неодложно поништити све међународне споразуме и уговоре због противуставности и штете по национални идентитет и суверенитет, а своју будућност одредити на основу воље народа утврђене референдумом. Обнова привреде у Републици Србији треба да се заснива на синтези сређивања унутрашњег тржишта и обнови производње на тези; ,,производити за унутрашње тржиште, а вишак производа извозитиˮ и треба да почива на опредељењу ,,домаће фабрике на бази домаћих ресурса и домаће технологијеˮ. Република Србија неодложно мора прибећи затвореном моделу привреде због штетног утицаја тржишта Европске уније (ЕУ). Република Србија се коначно мора у пуној мери окренути пољопривреди, посебно органској и финалној преради пољопривредних производа, што са бесцаринским неисцрпним руским тржиштем Србији може да обезбеди трајно благостање. Зато је неопходно спречити продају обрадиве земље странцима, а све нелегалне куповине до сада се морају поништити, како обрадиве земље, тако и природних ресурса. Република Србија неодложно мора зауставити одлив младих и посебно, стручних људи и смањење назапослености. Република Србија мора протерати стране банке да би профит банака, који се мери годишње у десетак милијарди евра, остајао у Србији ради кредитирања и подстицања сопствене привреде. Република Србија мора коначно да испостави захтев за одштетом од агресора у Првом и Другом светском рату, као и против НАТО пакта због терористичке агресије 1999. године. Република Србија питање Косова и Метохије може и мора да реши подношењем, тужбе Међународном суду правде ради проглашења признања монструм државе Косова ништавим, што Међународни суд правде мора да учини, јер међународна заједница још није спремна да призна да међународно право више не постоји. Република Србија мора неодложно променити изборни закон и ускладити га са Уставом, тако да сваки грађанин може да гласа за свог представника и да сваки грађанин има свог изабраног представника у локалној самоуправи. Паралелно томе и да свака општина може да има свог представника у Покрајинским скупштинама и у Народној скупштини бираних по већинском изборном систему, чиме би се смањио број посланика у Народној скупштини и развластиле политичке странке, односно смањио њихов утицај на народне посланике. Република Србија коначно мора да среди бирачке спискове на начин да буду потпуно јавни за сваког заинтересованог човека увидом у електронски списак, тако да свако може пронаћи своје место, град, улицу, кућу, стан и у сваком стану број пунолетних чланова који би се и електронски евидентирали приликом гласања на гласачком месту. Тиме би се и пребројавање гласова завршило у рекордном временском року и могли проверити (контролисати) резултати за свако бирачко место, чиме би се коначно зауставило фалсификовање изборне воље бирача. Председник Никола Алексић,с.р.

, http://ift.tt/1rMQyM6

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Вести #Новости #Србија #Serbia #World #New

0 notes

palankaonline · 8 years ago

Link

Мислав Хорват: Кажу да ови протести нису прозападни, другосрбијански и сорошевски. Зашто онда на листи захтева немају следеће!? Кажу да ови протести нису прозападни, другосрбијански и сорошевски. Нек ми неко објасни, зашто онда на листи захтјева немају сљедеће: 1. Промјена неолибералног пропалог економског концепта у смјеру веће интервенције државе како је то нпр. у Мађарској релативно солидно спровео Орбан. Увођење пореза страним банкама и страним трговачким ланцима и п��дстицање домаће производње и реиндустријализације Србије. Престанак задуживања и аранжмана са ММФ-ом. 2. Одустајање од пута у Европску Унију у којој Србија неће добити ништа, осим што ће је преплавити јефтини производи са запада. Примјер Хрватске доказује да улазак у ЕУ штети економији, Загреб је приликом уласка у Унију по БДП-у и квалитети живота био 6. град од 12 нових чланица Уније, данас је једанаести. 3. Поништавање свих споразума са НАТО пактом и проглашење закона о неутралности. 4. Од септембра ступа на снагу закон о продаји земље странцима. Закон треба суспендирати или на све могуће начине странцима отежати куповину земљишта (нпр. не може је купити ако није бар 5 година континуирано насељен у Србији) 5. Закон према којем се све невладине организације које су финанциране из иностранства морају пријавити као страни агенти и на тај новац плаћати порез. 6. Увођење закона о забрани негирања геноцида над Србима по узору на исте такве законе које имају Њемачка, Француска, Аустрија, Израел. Тај закон би садржао и забрану приписивања лажних геноцида Србима. 7. Увођење обавезног војног рока, који већ уводе земље окружења. Држава која нема јака војску, не може имати ни јаку економију. 8. Смјену Зоране Михајловић и осталих чланова Трилатерналних и разни других комисија и агентура. 9. Проналажење начина да се преговори о Косову врате под окриље УН-а, гђе имамо вето Русије и Кине. Слободна Европа, Ал Јазера и Н1 подржавају протесте. Теофил Панчић и Србијанка Турајлић подржавају протесте. Хрватска телевизија је направила прилог у којем подржава протесте. Највиши званичници Русије, Железњак и Захорова су их осудили. Крај приче.

Три “великосрпске” лажи због којих ће доћи до новог рата на Балкану - СРПСКА ИСТОРИЈА У Србији се често чују мишљања међу обичним народом: “Нећемо ми гинути у новим ратовима, нећемо на Хрвата, на Муслимане… за све су криви политичари, они нас хушкају на рат, немојте дати да вас заведу…” Мени је јасно зашто просјечан Србин тако размишља, али просјечном Србину није јасно да Хрвати и Муслимани тако не размишљају. И није му јасно зашто …

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

palankaonline · 8 years ago

Link

ИМА ЛИ ПИЛОТА У АВИОНУ! Српска верзија Сећате ли се оног филма „Има ли пилота у авиону“ (Airplane!) који је пародија на филмове о авионским несрећама? Тај филм је проглашен за најсмешнији филм свих времена. Да ли је српски министар војни хтео да се нашали са својим народом када је недавно изјавио (и остао жив – прим аут.) да ће српска авијација када буде добила шест МИГ-ова од Русије имати за њих чак три пилота! Јер како министар рече за Блиц; „Када стигне шест руских „мигова“, имаћемо укупно седам једноседа, а толико имамо пилота. Добро је да свако има свој авион јер ће тако познавати летелицу у душу“. (2*) Не треба виша математика да би се израчунало, Војска Србије (ВС) сада има четири МИГ-29 и када стигну ових шест из Русије то је десет МИГ-ова, а пилота има седам, значи недостају три пилота те из тога следи закључак да ће три МИГ-а летети без пилота! Да ли министар војни треба да познаје неке норме у војсци, или не, то сада и није толико битно, али неко је морао да га упозна да сваки авион мора да има 3 (три) пилота који на њему лете – то је норма г. министре! Како се врше борбена дежурства са једним пилотом није познато, али са три пилота сигурно може, а о извршењу борбених летова и да не говоримо. Шта ће се десити када два од седам пилота буду одсутни због годишњег одмора или се (не дај Боже) разболе? Не могу да сакријем лично разочарење у чињеници да ВС не може да обезбеди два до три пилота по једном МИГ-29, него министар то правда стањем из 2012. године када је летео само један МИГ-29. Од тада до данас из Војне Академије (ВА) изашло је пет генерацијa официра које су могле дати потребан број пилота уколико је Министарство одбране имало визију за будућност војне моћи Србије. У блиској прошлости Војска Југославије је имала Управу авијације у којој је радило 10 до 12 виших официра стручних да креирају мисију и визију ратног ваздухопловства. Такозваном реформом ВС Управе видова, родова и служби као најстручнијег дела војске су укинуте чиме је нанета огромна штета војсци и њеној струци. У контексту пређашње изјаве министра Ђорђевића о броју пилота може се закључити да је најава премијера Вучића, приликом посете Белорусији, о поклону осам авиона МИГ-29 био маркетиншки трик или „шарена лажа“, јер чему ти авиони када немамо пилоте за њих? Било би неозбиљно за једну овако озбиљну државу и њену војску да 11 авиона лети без пилота! У поменутом интервјуу министар износи став владе Србије да неће бити враћен редовни војни рок и образлаже; „То би нас скупо коштало у овом тренутку, поготово што можемо да се ослонимо на професионалну војску. Процена је ��а би нас враћање обавезног војног рока коштало 70 милијарди динара и трајало би неколико година”. Бројно стање ВС је недовољно за потребе Србије која је данас суочена са безбедоносним ризицима у свом окружењу који могу сваког часа да прерасту у ратни сукоб, те је зато потребна бројчано јача војска опремљена савременим наоружањем и војном опремом. Уколико би се бројно стање повећавало даљом професионализацијом то би било скупље него увести редовно служење војног рока, а о погодностима након служења војног рока не треба ни говорити. Имали би обучен кадар за ратни састав ВС (резерва) и спреман народ за одбрану државе. Професионализација каква је данас у ВС је чист промашај и не даје жељене резултате. О томе је говорено на протестима Војног синдиката Србије (ВСС) и у том правцу се ништа није променило. У прилог правдања професионализације и одбрани тезе зашто не треба редовни војни рок Србији министар наводи: „Такође, не треба заборавити да Устав дозвољава приговор савести на војну службу и да је такорећи половина последње генерације то искористила“. Тачно је да Устав Србије дозвољава приговор савести и он треба да остане и даље на снази, али тај члан Устава треба прецизно регулисати законским и подзаконским актима. Регрутима који се определе за редовно служење војног рока дати одређене бенефите док онима који се позивају на приговор савести ускратити то право и продужити служење војног рока. Не смемо никако заборавити да је редовно служење војног рока присилна радња и да држава има право да ту обавезу уреди како њој одговара. У прошлости је од приговора савести направљена лакрдија зато што је тадашња власт под утицајем западних реформиста тако хтела и тиме нанела велику штету укупној борбеној моћи Србије, а уз то нарушила углед војсци као институцији. С друге стране видимо да интересовање нових генерација да служе војни рок расте, и потпуно одступа од оног што министар војни изјављује. Министар даље указује да би враћање редовног војног рока било скупо за државу. С друге стране, свакодневно се грађанима Србије преко медија пласирају хвалоспеви о напретку и бољитку у свим гранама привреде, па и у војној индустрији која „доживљава ново златно доба“. (3*) Како је могуће да нема новца за увођење редовног рока и бољи стандард у ВС? Министар одбране Хрватске има супротно мишљење и сматра да је професионална војска скупља од редовног служења, те зато од 2019. г. хрватска војска уводи редовно служења војног рока у трајању од три месеца. Многе државе у Европи имају редовно служење војног рока, иако су мање безбедоносно угрожене или су у лошијој економској ситуацији од Србије: К��пар 25 месеци, Норвешка 9, Белорусија 12-18, Молдавија 12, Грчка 9-12, Финска 8-11, Литванија 9, Аустрија 6, Данска 4, итд. Зашто се у Србији другачије размишља и стално траже оправдања за стање у војсци које је неодрживо? У Србији се спроводе разна наменска квази истраживања од исто таквих истаживачких организација са циљем обамањивања јавности. Једно такво истраживање изнето у јавности је да 73% грађана Србије не жели да ратује за КиМ. На то „истраживање“ министар закључује; „Ми водимо одговорну и мирољубиву политику. Нама не треба то искуство, после свега што смо проживели током деведесетих година. У свету нас посматрају као партнера и тако нас и препознају. Као што је и премијер рекао, брига за наше људе је и обавеза наше државе где год да се они налазе и зато је порука за њих да остану тамо где јесу и да ништа не брину“. Лепо срочено и у политичком жаргону речено: ми нећемо да ратујемо, а Срби на КиМ не треба да страхују за своју безбедност чуваће их, вероватно, „Војска Косова“. Зар није највећа гаранција да нећемо ратовати управо јака српска војска? Од рата се супротна страна одвраћа снажном војском, а ми јесмо у безбедносном ризику и окружени смо државама које се наоружавају и у којима је присутан НАТО. Шта ако они хоће да ратују упркос томе што ми нећемо, господине министре? Зато нам је потребна снажна и јака војска као фактор одвраћања од рата, а када то остваримо тек тада ћемо моћи да живимо у миру и водимо „одговорну и мирољубиву политику“ – како рекосте. И, на крају, о једном обећању министра Ђорђевића и премијера Србије: „Желимо свима да омогућимо да боље живе, не само војсци, него полицији, здравственим радницима и другима... И премијер Александар Вучић је најавио да војску већ ове године очекују боља времена. Наш стални задатак је борба за бољи стандард свих наших грађана“ – поентирао је министар. Међутим састанак ВСС са министром одбране одржан 18. марта 2017. није потврдио обећања која су дали министар и премијер, јер на том састанку нису постигнути никакви договори о побољшању стандарда запослених у ВС. (4*) Да ли ће се нешто од датих обећања остварити у блиској будућности – живи били и дочекали, држимо их за реч! Жарко ПЕЦИЋ, ФСКСРБ (1*) http://ift.tt/2o2hRYl (2*)http://ift.tt/2nSuAQx (3*)http://ift.tt/2o2pC0i (4*)http://ift.tt/2nSt1SK

ИМА ЛИ ПИЛОТА У АВИОНУ! Српска верзија | Патриот

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

palankaonline · 8 years ago

Photo

ИМА ЛИ ПИЛОТА У АВИОНУ! Српска верзија http://ift.tt/2nmDKn6, ИМА ЛИ ПИЛОТА У АВИОНУ! Српска верзија Сећате ли се оног филма „Има ли пилота у авиону“ (Airplane!) који је пародија на филмове о авионским несрећама? Тај филм је проглашен за најсмешнији филм свих времена. Да ли је српски министар војни хтео да се нашали са својим народом када је недавно изјавио (и остао жив – прим аут.) да ће српска авијација када буде добила шест МИГ-ова од Русије имати за њих чак три пилота! Јер како министар рече за Блиц; „Када стигне шест руских „мигова“, имаћемо укупно седам једноседа, а толико имамо пилота. Добро је да свако има свој авион јер ће тако познавати летелицу у душу“. (2*) Не треба виша математика да би се израчунало, Војска Србије (ВС) сада има четири МИГ-29 и када стигну ових шест из Русије то је десет МИГ-ова, а пилота има седам, значи недостају три пилота те из тога следи закључак да ће три МИГ-а летети без пилота! Да ли министар војни треба да познаје неке норме у војсци, или не, то сада и није толико битно, али неко је морао да га упозна да сваки авион мора да има 3 (три) пилота који на њему лете – то је норма г. министре! Како се врше борбена дежурства са једним пилотом није познато, али са три пилота сигурно може, а о извршењу борбених летова и да не говоримо. Шта ће се десити када два од седам пилота буду одсутни због годишњег одмора или се (не дај Боже) разболе? Не могу да сакријем лично разочарење у чињеници да ВС не може да обезбеди два до три пилота по једном МИГ-29, него министар то правда стањем из 2012. године када је летео само један МИГ-29. Од тада до данас из Војне Академије (ВА) изашло је пет генерацијa официра које су могле дати потребан број пилота уколико је Министарство одбране имало визију за будућност војне моћи Србије. У блиској прошлости Војска Југославије је имала Управу авијације у којој је радило 10 до 12 виших официра стручних да креирају мисију и визију ратног ваздухопловства. Такозваном реформом ВС Управе видова, родова и служби као најстручнијег дела војске су укинуте чиме је нанета огромна штета војсци и њеној струци. У контексту пређашње изјаве министра Ђорђевића о броју пилота може се закључити да је најава премијера Вучића, приликом посете Белорусији, о поклону осам авиона МИГ-29 био маркетиншки трик или „шарена лажа“, јер чему ти авиони када немамо пилоте за њих? Било би неозбиљно за једну овако озбиљну државу и њену војску да 11 авиона лети без пилота! У поменутом интервјуу министар износи став владе Србије да неће бити враћен редовни војни рок и образлаже; „То би нас скупо коштало у овом тренутку, поготово што можемо да се ослонимо на професионалну војску. Процена је да би нас враћање обавезног војног рока коштало 70 милијарди динара и трајало би неколико година”. Бројно стање ВС је недовољно за потребе Србије која је данас суочена са безбедоносним ризицима у свом окружењу који могу сваког часа да прерасту у ратни сукоб, те је зато потребна бројчано јача војска опремљена савременим наоружањем и војном опремом. Уколико би се бројно стање повећавало даљом професионализацијом то би било скупље него увести редовно служење војног рока, а о погодностима након служења војног рока не треба ни говорити. Имали би обучен кадар за ратни састав ВС (резерва) и спреман народ за одбрану државе. Професионализација каква је данас у ВС је чист промашај и не даје жељене резултате. О томе је говорено на протестима Војног синдиката Србије (ВСС) и у том правцу се ништа није променило. У прилог правдања професионализације и одбрани тезе зашто не треба редовни војни рок Србији министар наводи: „Такође, не треба заборавити да Устав дозвољава приговор савести на војну службу и да је такорећи половина последње генерације то искористила“. Тачно је да Устав Србије дозвољава приговор савести и он треба да остане и даље на снази, али тај члан Устава треба прецизно регулисати законским и подзаконским актима. Регрутима који се определе за редовно служење војног рока дати одређене бенефите док онима који се позивају на приговор савести ускратити то право и продужити служење војног рока. Не смемо никако заборавити да је редовно служење војног рока присилна радња и да држава има право да ту обавезу уреди како њој одговара. У прошлости је од приговора савести направљена лакрдија зато што је тадашња власт под утицајем западних реформиста тако хтела и тиме нанела велику штету укупној борбеној моћи Србије, а уз то нарушила углед војсци као институцији. С друге стране видимо да интересовање нових генерација да служе војни рок расте, и потпуно одступа од оног што министар војни изјављује. Министар даље указује да би враћање редовног војног рока било скупо за државу. С друге стране, свакодневно се грађанима Србије преко медија пласирају хвалоспеви о напретку и бољитку у свим гранама привреде, па и у војној индустрији која „доживљава ново златно доба“. (3*) Како је могуће да нема новца за увођење редовног рока и бољи стандард у ВС? Министар одбране Хрватске има супротно мишљење и сматра да је професионална војска скупља од редовног служења, те зато од 2019. г. хрватска војска уводи редовно служења војног рока у трајању од три месеца. Многе државе у Европи имају редовно служење војног рока, иако су мање безбедоносно угрожене или су у лошијој економској ситуацији од Србије: Кипар 25 месеци, Норвешка 9, Белорусија 12-18, Молдавија 12, Грчка 9-12, Финска 8-11, Литванија 9, Аустрија 6, Данска 4, итд. Зашто се у Србији другачије размишља и стално траже оправдања за стање у војсци које је неодрживо? У Србији се спроводе разна наменска квази истраживања од исто таквих истаживачких организација са циљем обамањивања јавности. Једно такво истраживање изнето у јавности је да 73% грађана Србије не жели да ратује за КиМ. На то „истраживање“ министар закључује; „Ми водимо одговорну и мирољубиву политику. Нама не треба то искуство, после свега што смо проживели током деведесетих година. У свету нас посматрају као партнера и тако нас и препознају. Као што је и премијер рекао, брига за наше људе је и обавеза наше државе где год да се они налазе и зато је порука за њих да остану тамо где јесу и да ништа не брину“. Лепо срочено и у политичком жаргону речено: ми нећемо да ратујемо, а Срби на КиМ не треба да страхују за своју безбедност чуваће их, вероватно, „Војска Косова“. Зар није највећа гаранција да нећемо ратовати управо јака српска војска? Од рата се супротна страна одвраћа снажном војском, а ми јесмо у безбедносном ризику и окружени смо државама које се наоружавају и у којима је присутан НАТО. Шта ако они хоће да ратују упркос томе што ми нећемо, господине министре? Зато нам је потребна снажна и јака војска као фактор одвраћања од рата, а када то остваримо тек тада ћемо моћи да живимо у миру и водимо „одговорну и мирољубиву политику“ – како рекосте. И, на крају, о једном обећању министра Ђорђевића и премијера Србије: „Желимо свима да омогућимо да боље живе, не само војсци, него полицији, здравственим радницима и другима... И премијер Александар Вучић је најавио да војску већ ове године очекују боља времена. Наш стални задатак је борба за бољи стандард свих наших грађана“ – поентирао је министар. Међутим састанак ВСС са министром одбране одржан 18. марта 2017. није потврдио обећања која су дали министар и премијер, јер на том састанку нису постигнути никакви договори о побољшању стандарда запослених у ВС. (4*) Да ли ће се нешто од датих обећања остварити у блиској будућности – живи били и дочекали, држимо их за реч! Жарко ПЕЦИЋ, ФСКСРБ (1*) http://ift.tt/2o2hRYl (2*)http://ift.tt/2nSuAQx (3*)http://ift.tt/2o2pC0i (4*)http://ift.tt/2nSt1SK

ИМА ЛИ ПИЛОТА У АВИОНУ! Српска верзија | Патриот

, http://ift.tt/1rMQyM6

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Вести #Новости #Србија #Serbia #World #New

0 notes